• IGRA je, kao i disanje, suštinska potreba svakog ljudskog bića. Igra je kontinuirani RAZVOJ.

  • POZORIŠNA IGRA je umetnost sadašnjeg jer igra zahteva prisutnost. Igra omogućava da se kroz trenutni iskustveni okvir iznova otkriva život

  • POZORIŠTE nije i ne bi trebalo da bude privilegija samo pozorišnih ustanova i profesionalnih trupa, već sredstvo istraživanja i kreativnog izražavanja svakog pojedinca ili grupe u svrhe ličnog razvoja i društvenog angažmana

  • IMPROVIZACIJA je ŽIVOT. Razigrana i nepredvidiva. U njoj ne postoje greške već momenti u kojima se neprestano uči i raste. Strah od nepoznatog postaje kreativni izazov. Saradnja i usmerenost na drugog odnose pobedu nad nadmetanjem i egocentričnošću. Treba samo hteti – smeti – menjati

  • Pozorište je DIJALOG. Dijalog svih koji su deo pozorišnog događaja. I učesnika i gledalaca i društvene zajednice…Da bi se to dogodilo potrebno je da postoji pozorište slobodno od institucija, scene kutije, repertoarske politike, zakulisnih radnji…

  • Svako PARČE ŽIVOTA je dovoljno vredno i relevantno da bude dramski predložak za scenu, i svaki čovek je slobodan i sposoban da dramskim sredstvima prenese emociju, poruku, lepotu, borbu…

  • Između društvenog dna i društvenog vrha, između represije sa jedne i kulturne i umetničke elite sa druge strane, mi tražimo SLOBODU ZA IGRU I POZORIŠTE ZA SVE LJUDE

  • Ne morate da idete u POZORIŠTE, možete ga sami STVARATI

  • Mladi reditelji, dramaturzi, glumci – ne čekajte po pozorišnim kuloarima i bifeima svoju šansu za igru i dramu. Na svakom mestu gde su ljudi, gde je život tu je i ŠANSA ZA POZORIŠTE, uzbudljivije i istinitije, surovije i nežnije od svakog dramskog teksta. Psiholozi, pedagozi, socijalni radnici, nastavnici i svi koji niste odustali od ljudi i mislite da već postojeću praksu možete unaprediti novim tehnikama – skočite u PRIMENJENO POZORIŠTE

  • Misija APSART-A je da primenjeno pozorište postane priznata i široko prihvaćena praksa, bar onoliko koliko je to u drugim zemljama širom sveta u radu sa najrazličitijim društvenim grupama.

  • Naši Aristoteli novog doba su Augusto Boal, Doroty Heathcote, Viola Spolin, Sue Jannings, prof. James Thompson, Keith Johnstone, Chris Johnston, Geese Theatre, Jacques Lecoq i mnogi drugi vredni pozorišni poslenici sa različitih meridijana života.

  • I na kraju tj. na početku sve ovo radi LJUDSKOSTI, radi LJUBAVI i radi Istine