Uz pomoć interaktivnih pozorišnih tehnika profesionalci/edukanti direktno i aktivno unapređuju svoje kompetencije i veštine za rešavanje psiho-socijalnih problema dece i mladih i odgovaranje na njihove potrebe i stiču znanje za korišćenje pozorišta kao sredstva za smanjenje konflikata u zajednici.
Opšte kompetencije:
– trenerske veštine, kao i veštine facilitacije interaktivnih pozorišnih radionica
– veštine za rad u timu i razvoj i unapređivanje timskog rada
– veštine i znanja o komunikaciji, prezentaciji, moderaciji i javnom nastupu
– znanja i veštine potrebne za primenu proaktivnog pristupa u pružanju usluga socijalne zaštite.
– povećanje samopoštovanja
– povećanje samopouzdanja
– povećanje empatije
– sposobnosti za sagledavanje stvari iz drugog ugla
– razvoj sopstvenih kreativnih potencijala
– smanjenje nivoa stresa, kroz kasniju upotrebu usvojenih tehnika za samopomoć
– povećanje nivoa otvorenosti za drugačije
Specifične kompetencije:
– veština upotrebe tehnika teatra potlačenih, forum teatra
– veština upotrebe lutki i maski u interaktivnom pozorišnom procesu
– poznavanje tehnika i vežbi za unapređenje čula, emotivne pismenosti, artikulaciju tela, razvoja empatije kod korisnika
– kompetencije za rešavanje problema
– sposobnost izražavanja/artikulacije kroz glumu i pokret
– razvoj osećaja za improvizovanje i snalaženje u različitim situacijama
– transformisanje negativnih stimulusa u pozitivne reakcije
– smanjenje tenzije u odnosu profesionalac – korisnik
– poznavanje i uvažavanje prava osetljivih društvenih grupa
– razvijanje veštine učešća u ostvarivanju prava osetljivih grupa aktiviranjem njihovih snaga, kapaciteta i radnih potencijala
– veštine identifikacije i prepoznavanja fenomena marginalizacije osetljivih društvenih grupa i razvijanje i unapređivanje mehanizama za smanjenje ugroženosti, socijalne isključenosti i siromaštva
Tematske celine obuke:
– teorijske osnove primenjene drame i primenjenog pozorišta,
– osnovne dramske igre i vežbe,
– sistematizacija po čulima,
– teatar slika,
– telo, glas, prostor,
– improvizacija, role play,
– upotreba predmeta, lutaka i maski,
– emotivno polje (vežbe, igre, improv za emotivnu pismenost),
– forum scene (stvaranje, intervencije, primena, praktični primeri),
– primeri iz prakse, multimedija materijali, čitanje odabrane literature i priprema radionice.
Metodologija rada:
Osnovna metodska jedinica je – radionica. Ona proističe iz principa neformalnog obrazovanja koji se zasniva na iskustvenom učenju, i kao takav je jedan od osnovnih postulata primenjenog pozorišta, odnosno upotrebe dramskih tehnika u različitim socijalnim kontekstima. Tokom radionica treneri će neprestano davati dodatne verbalne instrukcije o tome kada, kako i u kom kontekstu se koristi određena dramska tehnika, navoditi primere iz prakse, uz aktivno učešće i samih edukanata. Svaka od tih tehnika razvija različite veštine koje mogu biti upotrebljene u radu sa različitim ciljnim grupama, zavisno od specifičnih potreba i karakteristika grupe.
Oblici i tehnike rada koje ćemo koristiti su: prezentacija, igra, igranje uloga, rad u paru – saradnja, rad u malim grupama, diskusija u grupi, brainstorming, primeri slučajeva, simulacija, performans. Za realizaciju teorijskog dela obuke, kao i segmenata koje edukanti treba da pročitaju koristiće se unapred pripremljena literatura.