OD KRŠENJA DO STVARANJA ZAKONA, 2013 – 2014
ApsArt je realizovao jedinstven projekat u kazneno – popravnom sistemu Srbije kako za našu zemlju tako i za region i Evropu . Od kršenja do stvaranja zakona je poduhvat čiji je zadatak bio da omogući osuđenicima u zatvorima Srbije da utiču na poboljšanje uslova služenja kazne i to kroz pozorište, a u cilju njihove bolje i celovitije resocijalizacije. Ovo je projekat Legislativnog pozorišta odnosno pozorišta u službi prava. Predstava je sredstvo za unapređenja konkretnog pravnog okvira koji reguliše prava i obaveze neke društvene grupe.
Projekat je omogućio osuđenicima da po prvi put budu pitani šta u zatvoru treba promeniti.
Partneri na projektu su bili Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Beogradski centar za ljudska prava, i njihova uloga je da bila da komentare i sugestije od strane osuđenih lica ali i šire javnosti sa javnih izvođenja pretoče u konkretne predloge za unapređenje zakonskog okvira i postojeće prakse. Podršku projektu dao je i Zaštitinik građana.
Kao rezultat dramskih radionica sa osuđenicima nastala je predstava Banja robija u izvođenju bivših osuđenika i jednog glumca. Predstava je odigrana u dva zatvora KPZ Sremska Mitrovica i OZ Novi Sad, a onda je usledilo onemogućavanje igranja predstave u ostalim zatvorima, iako je prethodno bio dogovoren i broj igranja i KP ustanove u kojima će se igrati. Nakon mučnog i dugog perioda pregovaranja u kome se tražilo od projektnog tima da menja sadržaj predstave jer ne odgovara pravoj slici stvari izvođenje predstave je stopirano a glasanje osuđenika u formi ankete takođe zabranjeno.
Predstava je igrana u pozorištima širom Srbije – Niš, Novi Sad, Kragujevac, Beograd i privukla je pažnju i medija i javnosti na pitanje stanja u srpskim zatvorima.
Osim toga anketa je sprovedena u široj kao i stručnoj javnosti i došlo se do konkretnog predloga koji se ticao unapređenja procedura zdravstvene zaštite osuđenih lica. Taj predlog je iziskivao napore u vidu povezivanja određenih resora i službi ali ne i dodatna materijalna sredstva. Naravno, Uprava ZIKSa i sama svesna problema, nikada nije uzela u razmatranje ove predloge niti ih sprovela u bilo kakvu akciju iako su joj bili stavljeni na uvid.
Očigledno je da srpski kazneni sistem još uvek pati od ne transparentnosti i ne želi da se društvo i šira društvena zajednica bave njime, smatrajući da nema kome da polaže razčune iako isto to društvo kroz poreze odvaja sredstva za njegovo neuspešno održavanje!